Кругови љубави

26 ÐÐ, 2021

Сети се

Генерална — Аутор girly @ 21:43
"Сети се Барбара... ооо Барбара" Волим то често да изговорим, чак и када нема везе са суштином разговора. Често и промашим суштину разговора, па све буде ок. Тако сам некако савршено, предивно никаква и несавршена. И тако, моја барбарице, сети се...
Желела сам да ме загрли са леђа, док смо на рејву и да се стопимо и будемо једно и заједно. И јебени универзум се постарао да то ио добијем. Ох... Итекако ме је зграбио отпозади и присвојио за себе. Тада сам желела да будем присвојена и његова, наравно. Само се никад нисам питала да ли је он мој, а кад бих се питала... можда нисам била спремна на одговоре, а можда и само нисам знала истину или сам само изгубила осећај и поверење. И даље једно велико не знам и тако ће и остати. Умеју ти загрљаји да заболе, али много више боли одсуство истих. Уме тај загрљај да доведе до боли, али је доводио и до опроштаја. Да, болело је. Али да, и даље вишеболи одсуство и опет бих, али не смем, о како не смем, барбара, да зажелим жељу о томе, о сусрету, о њему. Волела бих да се ништа није десило или да знам. Аа једино што знам је да нисам присутна у моменту и у овом телу. Нисам ту. Са осмехом на лицу, са прелепом косом,одећом,шминком, успешна, на увид задовољна, али... ох, како једно велико али квари сву ту идилу да будем мало више присутна и да се мало више осећам живом, а мало мање депресивном и изгубљеном. Знам. Биће ок. Опет, знам да није. И пустила сам и решила сам и не јављам се и не дам на себе, али дала сам...Дала сам све на себе. Сав терет и бол. Све. И забога, опет волим. Како?!
Зашто опет волим загрљаје с леђа, позиве у четири ујутру, дубоко дисање, његове руке које стискају моје груди и струк и његово нешто у мени, за заувек у кармичкој дужности, у тој љубави какву је обећао о каквој је само лагао и због које болујем, грчим се, плашим се, не спавам, не купам се и не могу да се освестим? И зашто су све те ствари које волим моји немири, моји највећи страхови и као да желим да њима да се суочим, да их осетим, да будем мали миш, киша да пада и да ја осетим руке по врату и никад не пожелим пријатељство, јер је престала та одлука још од оног дана на клупи када сам мазила тетоважу и када смо заједно грцали у сузама, знајући (ипак само ја) да смо пронашли сродну душу. Шта је јебено сродна душа? Шта је бре душа? А сломљена? Па то је. Мора да је од стакла, кад може да се сломи. Или ипак од леда, јер може и да се истопи. Или ипак само не постоји, јер је лакше да тако мислиш.
Ох, како бих, барбара, волела да сам глупа. Поред тога, често и да немам чула и осећаје, јер.. Лакше буде. Лакше буде да се преживи у свету који не прихвата твоју срж и суштину, посебност и сачувани грал за вечност у бесконачноме. За круг љубави. Смеш да волиш себе, смеш да будеш све што пожелиш (чак иако си жена ахаа!читам у новинама ових дана), али не можеш да будеш прихваћен. Јер људи те желе заробљеног, да им не убијаш "савршено" друштво у којем живе, вештачку творевину створену да уништи исту ту душу. И неће је сломити. И неће је истопити. Јер не може! Јeр сам одлучила. Била сам и једно и друго. Нећу никада више бити ни једно ни друго. Ни насилник ни жртва!!!! Само своја. Луда физичарка са својим папирима, у борби за своју венеру, за свој живот, свој грал... Заболе ме за друштво и екстровертне. Ја сам интро и заиста сам супер овако сама! Само кад бих имала њега да ме ухвати отпозади и шапне да ме воли и да жели да причамо о Марсу. Зашто? Зато што је то први корак. Аа до тада имам да научим много електронике, физике, радиотерапије, програмирања, администрације, живота у свом неком стану... Морам сама! Јебига. Било би лепше и лакше са њим, са тобом. Али.. Не волиш ме.Све је само продукт тога. Ти се лечи! Ја сам сада ипак само одсутна. Привремено! Јер све што сам покушавала је да изазовем емпатију или зрно емпатије према себи! Нисам успела ни крајњим и нјагорим мерама. То су и моје трауме! Као твоје ће проћи. Настави да будеш генијалан и бриљантан и посебан као и пре овога! Заиста то мислим и заиста ћу заувек имати посебно место за некога таквог! Дошло је до судара светова који су саздани од те генијалности. Један свет је преузео све импулсе и енергију и тај свет сам ја. Други само наставља свој пут нетакнут и тај свет си ти. Боли... Срећно! Надам се да ћеш наћи подршку! Волим те, и даље. И не дам више своје емоције. Задржавам их за себе

Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs