Кругови љубави

22 ÐÐ, 2020

Твој град

Генерална — Аутор girly @ 02:01
Дошла сам у твој град, такорећи. Напослетку је требало да дођем теби, али заправо нисам дошла никоме, дошла сам сама и јесам ту сама, засад. Лутам улицама, зато што су прелепе, зато што је пролеће, зато што свет мирише, иако смо под маскама, зато што волим да посматрам људе, зато што обожавам шетње, зато што...ето. Не знам да ли желим да те случајно сретнем, нисам ни размишљала да је то могуће, али у неким тренуцима ухватим себе како се окренем ако видим некога ко мало личи на тебе, с тога, негде дубоко се надам сусрету (вероватноћа приближна нули). Плашим се реакције и посустајања од свега што сам градила читавих месец дана. Плашим се пробијања потенцијалне баријере. Кад прођем поред твоје зграде (морам ту да прођем где год кренула, где нађе да живиш на том ћошку хаха) ни не окренем се. Само уздигнуто ходам, онако како ћу заувек ходати надаље. Имам мантру, толико јаку, да заиста цветам колико и ово пролеће. "Млада сам. Волим се. Пада киша? Па ок. Нека пада." С тобом сам у свему пожурила и заборавила на тај сегмент да сам млада и да имам много тога да градим и сама, па тек онда с неким. Градићу и саградићу. Замак! Тек треба завршити мастер студије, тек треба наћи посао, тек треба напредовати на истом, тек треба наћи стан и град и предео, државу, тек треба зарадити, остварити неке мале (богами и велике) снове, изградити своју личност, повећати све кругове... А онда има времена да се опет пронађе овакво нешто као што си ти обећао. Али овог пута ћу се ја поставити на много вишем новоу, зато што и јесам виши ниво. Ја прихватам и много ниже од себе, обавезно, али то не значи да не знам да ћу стремити ка савршенству. Бојала сам се да нисам толико савршена, али јесам. У сваком моменту сам најсавршенија могућа, а већ у наредном само боља. Ја сам. Реална и ту. Да. Треба ми неко. Често имам потребу, али не потребу какву ти, а и скоро сви мушкарци, једино видите. Него све потребе једне нежне душе. То си упропастио. Знао си. Зато и јеси крив за упропашћавање. Али, драги мој... Инспирисао си ме да напишем књигу. Написаћу ти књигу. Не заслужујеш је, али највероватније да је никад не би ни прочитао, чак и да је имаш у поседу. Зато што си заправо ти тај који се не помера са места (да кажемо комфорна зона). Ја сам свесна да сам негде и тамо и овамо и прескачем и прескочила сам огроман циклус те зоне, иако многи не виде. Нису живели на Косову и не знају шта је заправо тамо та зона комфора. Али да не причам о томе. Знај... Ти имаш несигурности. Реши их сам са собом. Ја више не могу да будем ту. А ту сам. Управо ту, у граду у коме сам била најсрећнија икад, на местима на којима сам мислила да сам била вољена, у соби која је сада чак и предивна. Упијам живот. Живим га сада, али има још многооо тога у животу за мене. Наравно да ће бити само лепог, јер све остало није ни вредно помињања или сећања. Ствари заправо живе искључиво ако су у сећању, меморисани попут једне слике у телефону. Све се о може избрисати и након тога као да није ни постојало. Зато ружне слике бришем одмах, твоје сам сачувала, јер си леп као лутка, своје сам изгубила јер ми се све од технологије покварило. Нека... Рекох да ме чекају нове успомене. Лепше, јаче, брже, боље, дуготрајније. Штета што је наша била јако кратка, недовољна да те волим. Тако бих желела да те сретнем. Да. Волела бих. Иако се плашим, волела бих. Ипак си ти неко чиме ћу га описивати. Нови Сад - град љубави и толеранције, за друге. Нови сад - наш град моје љубави и твоје толеранције - за мене. Шетај. Ту сам ♥

Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs