Кругови љубави

31 ÐÐ, 2019

Замена улога

Генерална — Аутор girly @ 00:08
Не знам од кад те тражим, али сам понекад чак мислила да ми ниси ни потребан. Нисам те увек ни имала, већ сам често била сама. Све зато јер сам мислила да се ни у чије наручје не уклапам и све зато јер сам мислила да ме ничије срце и разум неће примити као радо виђеног госта. Али сам те тражила. Мислила сам увек да ћеш бити неки уметник. Онако који гледа у звезде или само небо док хода улицом. Онако којем ћу бити инспирација и који ме ипак неће волети више од своје уметности (инструмент, ноте, папир, оловка, речи, боја, стил...) али неко коме ћу увек бити баш та муза, богиња. Замишљала сам да ћемо заједно своју нестабилност неговати и створити свет који је другачији и у којем ћемо се разумети. Заиста сам те увек тражила међу уметнике. Повремено си и дошао у том облику, али...тада сам највише бивала повређена. Јер уметници углавном брзо замене музу и инспирацију нађу тако да ја изгубим самопоуздање. То и јесте проблем. Моје самопоуздање. Када ми је умањено, тада те тражим. Када је на врхунцу, сматрам да могу сама. Када омашим још једном. падне на дно. Комплекси се често мотају ту, али опет... Негативно гледам, али сам срећна, волим живот и грлим најјаче све ово у овом тренутку. Наиме... Овај пут ниси дошао у облику уметника. Мислила сам да никада нећу тебе препознати ту. У правнику, инспектору, нормалном типу који на свет гледа чак и као на систем добрих вредности, који има вредност и границу и који јесте ван зоне комфора заједно са мном, али који зна да препозна границу. Дошао си као вођа, као вук, као храброст, као плавоко створење. Ја сам се раније плашила да гледам у плаве очи, сада бих у твоје гледала без престанка, поготово како се твоје зенице шире када ме погледаш. Знам да сам ти прирасла к срцу, али такође знам да нећеш то олако признати. Оно што ме фасцинира је да се дижемо и спуштамо без престанка по милион пута дневно и никако да се сложимо око било чега, али толико сам ти се предала, да заиста желим да ме поседујеш. Желим да будемо вук и вучица који имају свој чопор и умеју да га организују, али ако само покажеш зубе, нећу одолети да те послушам. Зато што знам да твоја рука уме најдивније да милује. Знам да је створена за моје тело и моју душу и да осећам сигурност и верујем ти ненормално, иако никада и никоме нећу веровати све. Сам си рекао да сам толико мала да и јесам створена за мажњу и пажњу. Умеш да ме смириш, а мислила сам да ми треба неко да ме покрене. Довољно сам дивља. Треба неко да заједно ходамо у дивљину, али који ће ме ипак смирити ако на њега кренем. Заједно против свих других. Никад нисам мислила да ћу наћи некога ко мој феминизам не негује на начин на који бих желела, већ на начин да смо равноправни. Нећеш дозволити да доминирам, већ ћеш ми дати да ти будем равна. Ненормално ми се то свиђа. Желиш да ме финансираш, да се бориш за мене, да имамо дивљину у сексу (увек сам само желела да водим љубав, а ти ме покрећеш да будем луда), желиш да будемо заједно у свему, да касније и планирано ступимо у нове победе. Мислила сам да не желим дете, а теби бих родила десеторо, јер видим да би све урадио за потенцијалне нас. Свиђаш ми се на начин да ниси дошао у облику у којем сам те увек замишљала. Ниси ми ни сличан, већ си тотални опозит од мене уметника. Али си дошао и желим те крај себе. Дошао си и остани ту да љубиш паметну главицу и да хвалиш моју лепоту чак и не рекавши ништа и да никада ништа не обећаш, али да даш баш сваки део себе за ово што вреди. Упознао си ме у најгорем могућем тренутку, када гурам све од себе јер желим бити сама, али видим да желиш да останеш. И ја желим да останеш. Спонтано до неког новог облика. Можда се улога ни не замени. Све зависи. Али планови изгледају тако реално. Као да си знао да ја обожавам планове. И за викендицу, и за посао, и за хобије, и за љубав, и за породицу, и за пријатеље, и за мене, и за тебе и за нас. Добродошао! Сада си такав облик. Знам да си ово ти. Мој! ♥

Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs