Кругови љубави

Gigant i ja

Генерална — Аутор girly @ 06:33
Sijalica za noćno štrebanje je nekad donosila i patnje, a češće motivaciju da se nešto nauči. Dešavalo se, ipak, da mi ideje i rešenja suštinskih problema nauke sinu u toku spavanja, a jutro je mama za inspiraciju. I to ono jutro, onaj sladak i zrcast sunčev zrak koji nema toliko toplote, koliko energije da vas razbudi i natera da skuvajte sebi kafu (još bolje ako ima nekoga da vam je skuva), sednete kod prozora i razmišljate, lepo razmišljate o životu i svetu.
Ovo je neko slično jutro, jutro u kome ispijam tu kafu na stanici, u Beogradu, gradu koji u vama budi osećaj velikog, ako se upoređujete sa ljudima... osećaj malog, ako se upoređujete sa gradovima. I sad, čini mi se, mogu sve. Ali nije suština u tome sve. Život se sastoji iz mnogo segmenata koji nas čine i živim i čovekom. Kada kažemo uspeh, ne mislimo samo na onaj poslovni, jer... da li zaista novac donosi i umeće uživanja. Da, saglasna sam, da novac olakšava put ka uživanju (na primer on lakše kupuje kartu za putovanje), no, čula u skladu sa mozgom donose zadovoljstvo tih uživanja. Aa za taj sklad je potrebno mnogo više od novca i novac ga nekad samo i naruši. I onda... Dođeš ispred nekog velikana prirode ili čovečije ruke i šta... Šta ako ti ne osećaš onu veličinu ili onu umanjenost kao kada si u Beogradu. Ti si veliki kao čovek, ti si mali kao čovek. Ali kada? Kada ćeš se osetiti veliko, a kada malo? Šta ako se osetiš veliko u poređenju sa prirodom i starom civiligacijskom zaostavštinom? Zar ne primećujete?!
Kada nemaš sklad onoga što sam već pomenula, ti se osećaš dovoljno veliko da uništava prirodu, da zagađuješ život, jer misliš da si bog ako tvoj račun ima više novaca od mog? Aaa ipak... Možda sam ja malo uspešnija ako doprinosim velikim stvarima i očuvanju istih. To je jedan segment života. Samo jedan
Volela bih još da dam još jedan takav segment. Jer... Jedan se tiče odnosa prema velikim stvarima, onda bi drugi (kao delovi ove priče i delića mojih jutarnjih razmišljanja) trebao da se tiče odnosa prema sebi (da ipak ne mešamo ovde male stvari, usuviše su komplikovane za ovo vreme i ove ljude, bez uvrede. Tako da... Ukoliko se nalazimo pred nečim velikim, sklad čula nas dovodi i do načina na koji vidimo i volimo sebe. Po nekim pravilima, a i jeste tako u biti, mi sami sebe moramo voleti i jedino je taj rad u životu onaj za koji je plata dugoročna i vredna u pogledu ovog sklada koji spominjem. Sad, postoji i ono da kada nešto moraš, onda ti je teže, jer revolt u nama se prirodno bori protiv pravila, no, ovaj "moraš" dolaz I iz sopstvene potrebe, dolazi u prvom licu, kao kada se svađate sami sa sobom u ogledalu, mislima, naglas. Ovaj je "moram" i ovaj je: "pa, jebote, čoveče, ti si jedini kojeg imam od rođenja i jedini kojeg ću imati do smrti. Neka sam nekalibrisan, neukalupljen, nenormalan, odvratan, moram se voleti ili napraviti sebe da budem samovoljen". Eto, sa takvim "moraš" trebaš znati kako se osećaš ispred giganta i velikana prirode ili čovečije ruke. Ako si samovoljen, nećeš biti nimalo mali što je neko ispred tebe veći, ali i nimalo preveliki, jer znaš tajnu da si svoj "moraš se voleti" doveo do najveće ljubavi na svetu. To je drugi segment života za koji sam ja ovog jutrog, onog nekog jutra, uz prvi zrak sunca, želela da pišem. Znak peace u znak podrške svima kojima je ona danas potrebna. Ja znam da je imam iznutra i znam da smo tako zajedno odlučile da ćemo ići u DJ školu. Doktorske studije medicinske fizike su već uveliko ucrtane i biće ostvarene. Ovo je ona stara želja, a nova odluka. Znam sebe više nego juče. Imam više odluka danas nego juče. Zato sam živa. Pozdrav

H kao haos, haos kao sunce

Генерална — Аутор girly @ 20:39
Ovih dana često odlazim u svoj omiljeni grad, često me zadesi haos, a ja se smejem svemu tome i samo se prepustim iznenađenju koje me čeka i verujem onom svom univerzumu koji me i dalje voli. Jako se čudno osećam, jer je mesec jun, onaj moj mesec jun, kada sam bivala najsrećnija. Nije mnogo razlike ni sada, jer se ova dva dana osećam lepo i srećno što nama u susret ide malo normalniji život od ovoga koji smo imali. Uspeli sam i da u ova dva junska dana napravim neke pogrešne izbore, ali preživela sam ih... Naravno da moja podsvest to rade i da moja uverenja stvaraju takvo haotično okruženje, ali nisam sigurna da li želim da ih menjam. Možda mi je lepo! Danas je Billie Eilish izbacila novu pesmu Lost Cause i nekako me podsetila (ona, mnogo mlađa devojka od mene), kako zapravo izgleda i ko je ova moja ljubav i zabluda o srodnoj duši. I desile su se uz to, naravno, kao i uvek, neke stvari koje su me opet podsetile da sam punovredna i validna za život i sreću koju sam dala pogrešnoj osobi. Jer ta osoba... uh... šta ta osoba ovih dana radi.. Upravo sve sem onih zrelih postupaka o kojima je pričala i dala jedno obećanje. Ja sam i ovaj put poverovala, ali ne više. Zašto ne? Zato što sam uspela da oprostim svima, da prihvatim da sam ih i ja pustila da me povrede, a da su na kraju samo lekcije. Ja ipak ne mogu da utičem na to da li će me drugi naučiti kao lekciju. Jer da budu budućnost... Hm, ne! Na tome se radi, a ova moja osoba to nije želela i ne želi. Ona voli nešto drugo, a moguće da je to sada i neko drugi. Srećno! Meni će jun biti sećanje na stare dane i stvaranje novih dana, samo za sebe!!! Chilling at home with the girls and Living a life I will remember! Alone! Sama! I savršena. Ne gubim više vremena... Ja sam svoja bliska osoba i srodna duša. Ako me neka druga nađe, izvoli. Da se trudim i stvaram iluzije i sažaljenja, neka! Ja imam sebe! Srećan jun! Pa "godišnjica", pa rođendan, pa završen master, pa festival i moja knjiga! Nadam se još i više toga, ali lagano. Jun je! Hashtag SUNCE

Powered by blog.rs