Кругови љубави

Alisa

Генерална — Аутор girly @ 00:06
Došla sam da ti kažem da te volim. Listajući uspomene, setila sam se svih lepih stvari koje su se desile. Te stvari su ispunile moj život i moja energija je uz njih bila na maksimumu. Pre skoro 5 meseci se desio jedan prasak, naš prasak i nastala je naša veza, naša ljubav, naš svet, naš univerzum. Upoznao si me sasvim slučajno i ako nije imalo veze sa LOA-om, onda mi baš nemamo pojma o univerzumu, a često i svašta pričamo o njemu. Setila sam se tvrđave, mosta, poljupca, kafe, trga Mladenaca, čekanja jutra, prvog padanja u nesvest, želje, frendzonovanja, Marsa, tvog rođendana, haljinice, upoznavanja sa tvojima, navirivanje tvog komšiluka, upoznavanja sa svima, ludnice, prvog seksa, rođendana, upoznavanje sa mojima, prvog vođenja ljubavi, prvih čarki i svađa, zajedničkog kuvanja, moje prve depresije, tvoje prve depresije, moje prve manije, svađa, tvojih kuliranja, gledanja u oči, naših rejvova, prve droge, iskradanja iz tvoje kuće pre nekoliko dana, gledanja serija, lenčovanja, sedenja pored tebe dok igraš igricu ili bilo šta radiš, zajedničkog učenja, zajedničkog pisanja i crtanja, ulaganja jedno u drugoga, tvojih saveta, tvog pisanja mog dnevnika, mog pisanja tvog dnevnika, klupica, milion šetnji, tvog držanja za ruku, tvojih poljubaca u čelo, mojih poljubaca u rame, putovanja gradskim busem milion puta, življenja kod tebe, pa neživljenja kod tebe, Rume, zvocanja, našeg seta tanjira, naše bašte na Fruškaću, plakanja, mažeja tvoje tetovaže, tvog odlaska,tvog iznenađenja pri povratku, mojih jada, moje jurnjave za tobom, tvojih brkova, "es tut mi leid", "došao sam da raskinem sa tobom, a vidi nas sad (mazimo se na ulici)", "zašto ja nemam nešto ovako (mazimo se na rejvu, dok nas lik gleda)", nameštanja tvoje sobe, lomnjave, trauma, mog fizičkog nasrtanja, Dunava, kerova, vožnje bicikla (jednog), plazma kocke, novog dezerta, celer salate, grčkog hleba, kokica, mnogo kokica, telefona, potražnje telefona, "ti si moja srodna duša, nemoj da preispituješ to", "uvek ću ti biti prijatelj", članka na redditu na koji sam ja danas reagovala ljutito, maminih saveta, svačijih saveta, moje neposlušnosti svih saveta, mog smaranja, tvojih prvih pijanih poruka oko tog smaranja, pretnje da ćeš postati peder, izveštaja o propadanju, kletvi i kuliranja, prve izjave ljubavi, sazvežđa, mlečnog puta, skijanja, snega, moje dece, naše dece, pozorišta, festivala, kafe, terase, naših razgovora, tebe kao svog psihologa, naših intelektualnih i manje intelektualnih razgovora, moje ljubomore, tvoje ljubomore, moje posesivnosti, tvog negledanja venčanica, telefon/toplovoda, kiše, nas na svakom mestu u Novom Sadu, nas na svakom mestu u budućnosti... /n "Samo sa tobom mogu da pričam o bilo čemu i samo pred tobom ne glumim" Samo sa tobom mogu da pričam o bilo čemu i samo pred tobom ne glumim. Volim te do poslednjeg atoma, volim te do najudaljenijeg prostora i vremena. Volim te u ovom trenutku! Ali te nikad više neću moliti ni za šta. Neću se nikad više javiti. Kockam se i ulažem sve svoje, apsolutno sve. Ali sebe stavljam na prvo mesto. Dobiću sebe, a ako dobijem i tebe, to će biti jack pot. Ah da. Sećam se i kuglica! :) Sve je prelepo. Samo nemoj da zakasniš, jer Alisa u Zemlji čuda ima i jednog zeca sa satom.

Krug ljubavi

Генерална — Аутор girly @ 01:03
Uvek sam imala svoje krugove. Volim ih. Daju poentu nečemu što se zove beskonačno, a što zapravo ne može biti takvo. Daju poentu mnogim stvarima, pa bili oni nekad i prokleti, čudni, pa i ovi moji, ljubavni. Krugovi ljubavi... Prepliću se moji životni krugovi stalno. Postave se u znaku triquete (približno) i onda meni ostaje onaj deo u sredini. I uvek mi je to bilo malo. Uvek sam želela da imam beli krug sa velikim belim unutra. Mislila sam da ću ga naći sa drugim ljudima, sa nekim ko će me voleti i koga ću ja zavoleti i koji će biti spreman za ekspanziju svega ekspresno skupljanog u malenu crnu tačku u sredini mog kruga. Niko nije stigao ni do kružnice, ne želeći da prodre u suštinu postojanja jedne duše (ili čega god u šta verujete). Pronalazak svoje polovine. I moje priče su se zasnivale u tom traženju i ne da su se zasnivale na traženju, nego sam ja slepo verovala svaki put da je taj neko moj i drugačiji. Ja sam verovala u tuđe laži, baš zato što ne razumem njen koncept. I uvek tako slepo do slepoočnica dođe moj beli krug i ostane tako mali, da niko ne može videti njegovu belinu. A slepoočnice ostaju slepo, dok oči vide samo nadu. I tako svaki put. Do jednog trenutka, a zapravo je bio splet okolnosti... Neko mi je, a taj neko je on, rekao da sve što tražim, veliki krug, mogu naći jedino u sebi. I tu sam počela da kopam. I toliko sam kopala da nisam nailazila samo na sakriveno blago, no i na sam pakao. I došla sam do dna. I tu sam pronašla svoj beli krug. Pronašla ga kao svetlost ka kojoj se krećem, kao belina kojoj težim. Nisam potpuno mirna, ali sam pronašla sve srži problema i sve pokrete, nemire, dodire, haos u maloj bočici, kontrolisan haos, um bez uma, meditaciju, stanje svesti, psihoterapiju, duboko disanje, ljubav. I svi su se krugovi u tom trenutku stopili u jedan - krug ljubavi. Krug ljubavi prema sebi. Jer sve što dobijamo se zasniva na tome šta dajemo. A sve što dajemo kreće u davanju ljubavi sebi samom. I najveća ljubav i najveći krug. Ogroman. Beli. Moj i samo moj. I biće još veći, samo neću da se smanjuje. Jer jednom se nađete u onoj crnoj tački u centru i znate da ekspanzijom tog malenog singulariteta zvanog ja, može doći do velikog belog kruga, "beskonačnog" u iskrivljenom vremenu, i nikada više dobiti manji krug. Bilo je naporno. Bilo je teško. Posledice postoje. Moja anksioznost nije u potpunosti kontrolisana. Panika je ponekad prisutna. Zabodem se i ja u ćebe i ceo dan ne volim kišu. Ali istrajna sam i radim i želim da radim još gomilu svega, da izletim i bude onaj bum. I vau. Osećaj je neverovatan. I znate... Bilo je mnogo ljudi i stručnjaka koje sam slušala i sa kojima sam razgovarala, ali on je ipak jedini koji je tu i koji je pakao sam po sebi, sam za sebe, ali neko on je jedini koji me je uhvatio za ruku, ne da koračamo samo napred, već da zakoračimo i sami u sebe. Gledamo svet u sebi svojim nežnim očima, a onda jedno u drugo i znamo, sada već znamo, da ovo nešto ima veze sa srodnim, ima veze sa belim, sa beskonačnim. Zašto? Zato što su svi mogući krugovi života i ljubavi stasali u jedan. Zato što voleći sebe imam ljubav i van sebe. Samo osećam ljubav na svojoj koži i uvijam se uz nežnost. Najveću nežnost kada je oko nas tehno, ispred mene on, ispred njega ja, naše oči, igranje i topljenje. Zatvorim onda oči (a i on) i sve što ja zamislim je da želim da bude zauvek tu i zauvek tako. Da te oči budu moja mantra. Ulazak u novi svet. Sada nije iluzija. Sada je to svet obojenog programa i ne postoji drugi put. Našao me je. Univerzume hvala! Sledeći put ću se potruditi da budem strpljiva i da ti verujem!

Powered by blog.rs