Кругови љубави

Write hard

Генерална — Аутор girly @ 01:58
Čika Ernest Hemingvej je jednom napisao: "Write hard and clear about what hurts." Pa eto. It hurts i moraću da pišem. Šta me zpravo to toliko boli? Da li sam sigurna da je to ova bol i da li sam sigurna da će proći veoma skoro, samo da još malo procvetam i postanem Kvin? Da li ako glavu podignem visoko i postanem dama iz Getsbija, da neću videti dekandenciju? Želela sam da zaobiđem tu dekadenciju društva i svih oko mene tako što sam glumila da sam i ja deo te velike skupine. Ali ne i ne i ne i uvek ta bol na kraju. Nepoštovanje prema sebi samoj koja sam najutentičnija jednostavnost u suštini morala i u divljini svih nepojmljivih svetinja... Da,da. Jedna velika kontradiktornost, koja je toliko posebna, da sam se uvek iznova očaravala sobom. Ali odakle bol?

Квин

Генерална — Аутор girly @ 03:37
Сви знају причу о Харли Квин, а заправо је мало ко зна у потпуности. Не знам је ни ја, али ја сам јој дала нову ноту и ја сам је у својој глави смислила. Смислила сам је на начин да сам је пренела на себе и препознала њу у својој дијагнози. Додуше је све то приметила другарица, да не дође до забуне да сам нешто утриповала. Креће музика у позадини. Опера. Затим креће мој микс и трака коју сам радила на основу те опере. Екплозија и бум... Ево ме. Ја сам сада Квин (квин као краљица, квин као сама себи на врху). Медицински сам радник. Нисам прихијатар као Харли Квин, али сам ту негде медицински физичар, можда специјалиста, можда доктор, можда само нешто обично... Али све у свему сам успешна жена са послом који сам желела. Увек весела и насмејана. Увек са позитивном енергијом до небеса. Увек окружена са мало пријатеља, веома, веома малооо. Сексепилна, лепа, згодна, млада, добро обучена, добра фризура, штикле, шминка... Људи једва чекају да причају са мном, воле са мном да пију чашу вина уз добро спремљену вечеру са мало калорија. На полици имам много књига, лотос, икону, мирисне штапиће и мало тамјана. Поред свега тога имам много средстава за дезинфекцију и кућу чистим детаљно и много често. Сама сам уредила свој дом и све волим да се врати на место. Мислим да сви могу функционисати по мојој замисли. Мислим да су сви људи добри. Пуна сам љубави према свима. Волим шљокице и боје и обожавам мирисне купке, зен купке мирисног бадема. Јака сам и чврста са емоцијама, плус их имам превише... Али... Све сам то ја и даље, али поседујем још једну страну личности, а заправо је све то део једне те исте личности. Јер ја нисам биполарна или двострана, дволична, дводимензионална, компликована. Нее! Униполарна, једностарана, једнолична и ипак само једнодимензионална у 3Д формату, једноставна. Све сам то ја. Аа поред наведеног, ја, Квин, сам и неко ко након свега описаног дође кући, скине скупо плаћену одећу и рукаве које носи испод одеће и тада извире нешто што је неко давно исцртао на мом телу (можда он, можда ја сама). Тетоваже... Свуда су по телу. Улазим под веома хладан туш, радим јако агресиван пилинг, моја техно трака постаје све чвршћа и готово да постаје катарза у опери док бас и андерграунд постаје јачи. Након тога пијем кафу са апарата, једем колач са пуно калорија, имам лап топ у рукама. Тренирам екстремно, имам палицу иза кауча и у торби увек носим сузавац, иако знам и да пребијем некога ко ме нападне, а нико не сме да ме нападне, јер је он ту. Увек спремна на акцију. У соби ми се налази шипка за стриптиз (сви би је тако назвали). Имам много парфема и сваки мирис је јак, зимски и загушљив. Носим тренерку и максице. Имам опасног пса као кућног љубимца. Имам повремене изливе беса. Немам никога да трчимо у заносу, али имам њега . И на његов позив сам спремна да одем на крај света, а он ме најнежније мази и успављује,а опет покреће и агресивно...кхм... Јака сам и чврста у телу и борбена животиња... Али... Нема ме без њега. Нема ме без мушког пола и особе која постоји у том тренутку и том периоду у мом живота на кога могу да се ослоним и који ће ми бити извор моћи и чврстине. Такве бирам, јаке и чврсте. И знам... Иако сам и самостално јака и савршена (први део приче), ја не постојим без другог дела приче у којем умем да будем агресивна и зависна од њега. Знам да је и први део приче океј, али знам и да сам ја оба дела приче. Не само један, него оба. Подједнако. И могу самостално, али ми је он потребан.Зато око тога имам проблема. Јер све ово је потпуно и постоји независно од њега. Све сам ово реална ја и то није бајка. То сам ја. Али ја нисам потпуна. Он и даље не постоји. Мења се, нађем га, па изгубим. Тренутно га имам, имам тог неког свог Џокера, али морам знати да је то баш он, баш тај из приче. Због тога вам толико много причам о својим „љубавима“. Због тога вас давим, понекад и патетиком, љубављу.Зато штога тражим и зато што плачем од среће сваки пут кад га нађем, али након одређеног периода он постане неко други, неко реалан, ја тада плачем од разочарења, а не као моја карта која може заменити апсолутно сваку другу. Јер то је Џокер. И искључиво кад буде био та карта, ја ћу бити сигурна да сам пронашла последњи део слагалице да бих била потпуна Квин. Засад сам сигурна да је то овај плавооки, невероватно савршен, нормалан, несвесно ватрен, а свесно хладан, на крају крајева мој... Засад сам сигурна. Надам се и заувек. 

Powered by blog.rs