Кругови љубави

Медицинска физика - свет иза огледала

Генерална — Аутор girly @ 02:38
Сви имамо свој свет иза огледала који је некад заправо и Земља чуда, а понекад је и срећна бајка. Понекад је тај свет заправо чудан, али је заправо и нешто прелепо. Једна девојчица је данас била у свом свету иза огледала. Једна наивна девојка је данас опчињено гледала у нешто што је за њу бајковито. Једна ја је данас била на институту за онкологију, на радиотерапији и тамо слушала предавања и била код свих оних скенера и уређаја. Знам да су тамо били болесни људи којима је све то и јако страшно и јако непојмљиво и они се боре да свој живот наставе здрави, али ја сам у тој установи била срећна. Са стране некога ко студира медицинску физику и ко ће једног дана, можда, некоме помоћи у тој борби за живот, ја сам била пресрећна. Са стране људи који су болесни не бих ипак никад да сазнам како је, нити бих некоме другом то пожелела. Ипак... Болест је присутна. Тумори се развијају. Али постоји начин да се лече и постоје људи који ће у томе учестовати, као лекар, као радио-онколог, као техничар, као сарадник, као физичар,.... Ја сам знала да у томе желим да учествујем онда када сам отишла на хематоонкологију и том приликом имала две сцене. Једну у којој мој сестрић, весео и јак трчи на тераси и ми који знамо да ће он имати прилике да буде све што пожели у животу, јер није болестан. Другу у којој девојчица Ђурђа нема прилике да изађе из просторије у коју је заглавила због тумора и они који знају да она неће ипак имати прилику да одрасте и проживи живот. Соба до собе. Дете до детета, а потпуно различити. И схватила сам. Неко мора покушати да и живот Ђурђе и многе друге деце и много других људи постане нормалан. Нико није свемоћан да промени свет у толикој мери. Али неко може да промени нечији ток болести и можда помогне да се она излечи. Нисам могла никада да будем доктор у медицини и нисам то ни желела. Али сам нашла идеалан начин да уђем у медицину, а то је уз помоћ физике. Сада сам само студент који покушава да научи и прикупи баш сваки сегмент тога, али једног дана желим да то буде моје радно место. Све што сам данас видела иза огледала, желим да сваког дана гледам испред њега. Доктори ће помагати у дијагнози и терапији, ја ћу помагати у терапијском зрачењу и заштити. И много људи ће због тога бити срећнији, а поготово деца. Многи и доктори и техничари ће баш од мене можда научити како да се штите и шта је заправо јонизујуће зрачење. Зато сам била срећна. Зато што сам видела будућност и лепоту у свему томе. Без страха, са мало дозе мазохизма, а уз пуно хуманости. Само напред. То јесте неки вид моје бајке, поред свих нормалности живота којима тежим. И ето. Нечији свет иза огледала може бити јако чудан. Мени је ово ново, такође. Али сам се баш пронашла. И баш желим и јако волим. И свима желим пуно среће да свет иза огледала могу да виде ипак у његовом реалном одразу. Нека не буде имагинаран. Само дајте љубави. Ионако смо кратки и мали.

Powered by blog.rs