Кругови љубави

Sama ću!

Генерална — Аутор girly @ 01:24
Sama sam. Sama moram. Sama mogu. Sama ću. Apsolutno ću sve sama. Sama ću ići na predavanja. Sama ću ići u šetnju. Sama ću ići u šoping Sama ću čistiti svoju sobu. Sama ću povezati net. Sama ću jesti. Sama ću skuvati i piti kafu. Sama ću čitati. Sama ću otkriti. Sama ću napisati. Sama ću naći posao. Sama ću raditi Sama ću spavati. Sama ću slaviti novu godinu. Sama ću slaviti rođendan. Sama ću živeti. Sama ću ići na odbranu master rada. Sama ću naći posao. Sama ću plesati. Sama ću crtati. Sama ću pevati. Sama ću pričati sa sobom. Sama ću uključiti lap top. Sama ću sve izbrisati. Sama ću se častiti. Sama ću ići na ručak i piće. Sama ću trčati. Sama ću plivati. Sama ću skakati. Sama ću biti DJ. Sama ću biti medicinski fizičar. Sama ću napraviti vikendicu. Sama ću gajiti lale. Sama ću se tetovirati. Sama ću sebi biti boginja. ... Još mnogo tri tačkica ovde između. ... Sama ću se slikati. I na kraju ću sama videti taj cvet i umreti. Kao i što sam se rodila. Sama. Sama ću! P.S. Hvala svima koji su bili uz mene ikada i koji su trpeli najsebičnijeg stvora na ovoj planeti. I dalje vas volim, iako ne umem da pokažem i iako sam odustala od borbe za koju ste smatrali da je ispravna. Pozdrav!

Papirić

Генерална — Аутор girly @ 19:23
Pronašla sam u svojoj čuvenoj crnoj svesci sa šljokicama jedan papirić sa imenom Moja štedionica. Na njemu sam navela stvari za koje želim da štedim i opisala taj plan, još pre neku godinu. Neke od tih stvari jesam uradila i uspela da kupim, ali za neke i dalje čekam. Prosto nemam neku zaradu, sem stipendije, pa nisam ni imala od čega da štedim, a tata daje sav keš za van i prosto ja uzimam samo koliko mi treba. Neki đavo me valjda vaspitavao, kad sam ispala ovako sve naopako. Sve se menja... Međutim, nebitno je koliko i čega sam uštedela. Bitno je šta sam na papiriću pronašla. A pronašla sam opet njega, kao najveća jadnica na svetu. Uvek ću biti takva. Zaljubljeni manijak svaki put, dok ne izmučim sebe, pa posle neko drugi i tako dalje. Makar mi uvek ostaje moja neizmerna ljubav. Koliko je stane u meni... uh. Pozavideli biste. Na papiriću nije bilo ni njegovog imena, nijedne naznake, ali pronašla sam ga u svojim planovima. Skoro da sam ostala nema pred rečima koje čitam. Sve što je neki moj plan, on je isto tako pričao da želi ili ima. Malo sam i ljubomorna, jer sam našla da sve što sam ikad poželelaaa on je skoro pa ostvario ili poželeo, a kad on nešto poželi, mislim da to i dobije. Nekakoo ukrao mi je željee. I to me evo ubija. Nisam mislila da mogu da sretnem nekoga ko voli baš sve istooo. Jebote. Radi me. Na papiriću ON. Neverovatno. Neka umre u meni.

Lagano umiranje

Генерална — Аутор girly @ 18:45
Pablo Neruda je napisao: "Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji je ne nalazi zadovoljstvo u sebi. Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvata pomoć. Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navike, postavljajući sebi svakoga dana ista ograničenja, onaj koji ne menja rutinu, onaj koji se ne usuđuje odenuti novu boju, onaj koji se ne usuđuje razgovarati sa nepoznatima. Lagano umire onaj koji beži od strasti i njenih vrelih osećanja onih koja daju sjaj očima ili napuštenim srcima. Lagano umire onaj koji ne menja život kada je nezadovoljan svojim poslom ili ljubavlju, onaj koji ne želi da se odrekne svoje sigurnosti zbog nesigurnosti, onaj koji ne prati svoje snove; onaj koji ne dozvoli sebi nijednom u životu da pobegne od smislenih saveta... Živi danas, delaj danas, rizikuj danas! Ne dozvoli da umireš lagano, Ne zaboravi da budeš srećan!" I ja se danas tako pronalazim, jer me ova pesma pokretala i zvanično pokrenula pre dve godine.

Дрога звана љубав/неверица

Генерална — Аутор girly @ 18:50
Кад останете сами, можете себи рећи истину. Не морате ни да се шалите, ни да трипујете, ни да плачете. Само сте ви присутни, ту у том тренутку, и то је довољно. Присутни сте. Истинити. Тако да ево. Нисам никада пробала дрогу, али са сигурношћу могу рећи да знам како је у том тренутку. Моја глава је јако чудна и препуна свега, скоро па биполарна, тако да могу да претпоставим шта се дешава када у мозак доспу честице те дроге. Мени је довољна дрога била чај од липе, наочаре са калеидоскопским стаклом, кофеин+лимун и љубав/неверица. Кад сам била млађа, предозирала сам се чајем од липе. Легла сам на под и нисам могла да померим баш ниједан део тела. Дуго сам тако лежала било ми је прелепо у том тренутку, јер сам ко зна шта видела и чула. Тако исто много пута трипујем у сну, скоро да месечарим и ту исто много шта чујем и видим. Халуцинирам када имам температуру и чујем врискове и видим увеличано. Довољан трип да знам како то функционише и да разумем зашто омладина то конзумира. Клаидоскопске наочаре сам користила на фестивалу на којем сам била пре два дана. Ја не могу да опишем осећај. Толико си опијен и толико ти је лепо, јер си и у том тренутку сам и можеш да видиш само сенке неких људи и светла која се преламају милион пута и праве чудне округле слике. Слушаш техно и толико си на врхунцу да можеш да умреш од све лепоте и свих струја које се крећу твојим телом. Многи су ме и питали те две вечери на чему сам, а ја сам само пила воду и имала своје наочаре. Међутим, најбитније у свему томе је да сам ја осећала љубав. Толико имам љубави у себи да када допустим да део ње исплива на површину и стигне у виду неурона као струјни сигнал у мозак, ја сам баш међу облацима и ни о чему не могу да размишљам. Блокирана сам и само видим очима и слику упијам само као слику. Осећам и сваки осећај задржим у стомаку. И волим човече. Левитираааам! Смејем се. Што се тиче комбинације кофеин+лимун она је за мене покретачка дрога. Када се овим предозирам, активна сам, мислим да кнјигу од 1000 страна могу да прочитам за пола сата. Могу да дођем до разних закључака, плус се смејем хистерично, као вештица и вриштим на сав глас. Пробуди се звер у мени. Пробуди се вук, дивљина и спремна сам само да трчим, до краја свемира ако је потребно.Знате: "мени се скаче, баш ми се скаче, трчи и скаче, јаче и јаче..." Што се тиче ове дроге љубав/неверица. Ух... Мислим да је и кључна тема мог блога мој љубавни живот, иако не желим да увек буде само љубав. Али ова заљубљена стока, која се заљуби свака пет минута до бескочаности и назад, не може а да заобиђе тему љубави. Тако сам и свој блог назвала кругови љубави. Ето. Десило се да моји текстови буду кругови по којима корачам док пливам у морима љубави. Па сад... Шта је то неверица и љубав? Да ли као спој могу бити најјача дрога коју пробамо? Ја сам је пробала. И све што сам горе писала, све три врсте, спојиле су се у једну и све сам гореописано осећала заједно и било је као највећи судар торнада и вулкана. Не знам шта је другим љубав, али мени је љубав чак и мало и класично свиђање. Мени је љубав она најмања варница. Она мора да постоји да бисмо некога волели и били везани, али чак и та мала варница је љубав. Док је волети некога много комплексније (нећемо о томе сад). Десило се сасвим спонтано и случајно. Ништа од тога нисам планирала, али кад ми је најбоља другарица рекла да ћу сутра упознати једног дечка са којим ћу провести време док она буде причала са његовим најбољим другом, када сам се насмешила и онако заинтересована почела да питам ко је он и шта, знале смо обе да сам готова. Још тог тренутка смо обе знале. Упозорила ме је: Немој да се заљубиш. А ја сам већ тог тренутка кад га је поменула осетила његов дух у свом и чула глас у својој глави који ми говори: одавно си сама. Ипак сам мислила да ће то бити само онако кратко дружење и прича, јер немам појма. Нисам знала никакву информацију. Чак се не сећам да ли сам му знала име. Али сам сутрадан сазнала све што је било потребно. Могла сам чак да држим руку преко устију и да не верујем да то изговарамо. Буквално смо исти. Није морао ни да прича, нисам морала ни да причам више. Прекинуо је упознавање и уз реч "непланирано" ме пољубио баш тако непланирано и торнадо који је ударио у ватру је створио толику енергију да то више није била само варница. Нисмо престајали да се љубимо и додирујемо. И тада у том тренутку сам пробала ову најјачу дрогу. Неверица... Било је тако нестварно. Аа опет толико ризично, да је могао да ме гурне са истог оног видиковца и зида, ја бих опијена наставила да лебдим и била бих чак и тада пресрећна. Једино где ме је гурнуо, било је од себе. Али ваљда је тај мој потенцијални дилер само желео једну страну медаље зване неверица/љубав, а то је она страст која није из Ероса, него која потиче само из животињског нагона. Заиста ништа ниам разумела. Знала сам да је то нешто што неће трајати и о томе сам писала у претходном тексту. Али сам се препустила, у неверици, ризично, без размишљања, хистерично се смејући и видела сам само кружна светла која су у овом случају била његове гладне очи. Ја нисам видела глад. Видела сам светлост. Цела та бура је наставила да се развија и на реци, оној тиркизној, на оно скривено место, када је мирисао моју косу и када сам му све слабости поклонила. Ја и даље мислим да је то био само трип. Да је то заиста само била дрога и да након тога, када је дејство престало, он више није желео да је проба, а ја сам остала и даље у неком свом трипу. Више не знам ни у ком. Као огољено месо, на ветру, док крв и даље пумпа, док срце и даље игра и док моје ноге и даље гасирају. Стојим и сама сам, а толико сам мислила да је твоја жеља да ме осликаш (тетоважа) заиста жеља и да ћу ти је остварити. Можда сам само тебе замислила, јер онај дух је био у праву: одавно сам сама. Била је лепа замисао. Довољно засад. Убудуће ми треба нека љубав. Не она права, него она која се уклапа уз мене. Не било чија, него од некога ко ће ме исто тако дрогирати. Желим да изгубим главу. Желим да све буде другачије. Желим да осећам истину и тада, али не желим да будем изиграна. Знам да нећу бити изиграна, нити сам било када била изиграна, јер сам свесна да ћу увек и свуда ићи главом кроз зид, кроз спрдњу и да ћу увек кад осетим ту варницу да дам баш све. Апсолутно и искључиво све. Човек са друге стране нека се игра. Ако ја игру не прихватам, мислим да ипак он губи. Упозорење сам прихватила. Нисам се заљубила. Имала сам авантуру која ми је преко потребна сада. Кренула сам за варницом. Било ми је изванредно. Била сам у трипу. Левитирала. Хистерично се смејала. Легла на под и нисам се померала. И на крају сам само устала и наставила да корачам. Корачам у нади да ће једног дана, неко исто тако непознат, мене ухватити за руку и рећи идемо. И отићи ћемо. Мени је то суптина живота. Тај одлазак. Не негде далеко. Само да сам с њим и да корачамо. Брзо, ризично, заљубљено и у неверици. Пуно адреналина. Само корачамо. Љубав! ПС: Једина дрога коју треба да проба било ко је та љубав/неверица. Ништа друго!!! "Јер у црно-белом свету, само љубав је у боји"

МИМИмизирам, анализирам

Генерална — Аутор girly @ 17:13
Замислите зовете се Мина или вам је то надимак. Ево. Ја имам надимке попут Мими, Мака, Ина, Мина... Наравно, омиљени надимак је Мина.Тај надимак ми је дао најбољи друг из детињства који је иначе јако значајан за моје одрастање и формирање личности. Заједно смо се родили, заједно смо проходали, заједно смо кренули у школу... Нисмо исто годиште (разлика два месеца), па је све то почело да се одваја како нисмо били у истом разреду. Свеједно... Ја не бих била Мими (насилна, дечак, герила као Мими Мерцедез), да њему нисам била Мина. Мина, толико предивно име. Када изговорите реч Мина, помислите на нежну девојчицу у розе капутићу која скаче на киши и воли шљокице. Међутим, када само ставите мало почетно слово, Мина се претвара у мину и постаје ствар која у себи крије експлозију. Ех, друже. Чак и да си ми сам бирао име, не би могао боље да изабереш. То сам заиста ја. Ако ти треба пријатељ и девојка и љубав, ја ћу ти је дати и биће то најнежнија и најдивнија емоција на целом свету. Заиста умем јако лепо да волим. Али онда када нагазиш на мене, па се склониш као да се ништа десило није, умем веома лепо и да експлодирам и да све разнесем у ваздух. У мени се крије читав свемир ватромета који само чекају да експлодирају. Права мина. Нагазна. Аналитичар и стенд ап комичар у својој глави. У животу само обична Мина која живи за тренутак, а у себи чува мину. Хвала на имену, мој друже.

Ризично

Генерална — Аутор girly @ 17:00
Из приче са једним момком, чула сам следећу ствар: Чак и за 15 година ја ћу и даље причати о њој, својој првој љубави, са некаквим жаром. И није ми било јасно. Како неко мисли да може да воли једну жену, ако више није његова или жена да воли неког и само једног мушкарца, ако он није више њен?! Ваљда љубав има своју драж и у поседовању неког бића. Зашто не дозволиш да заволиш неко друго биће исто као ту твоју фамозну прву љубав, која је јелте посебна само зато што је прва? Не разумем и никада нећу разумети опчињеност једном особом која чак није ни твоја, него сте били у вези и онда сте из неког, заиста небитног којег разлога, раскинули и сад више нисте заједно. Зашто не дозволити љубави да уђе у ваш живот, јер веома је једноставно некога заволети. Тешко је наћи особу која ће тебе волети подједнако или барем приближно једнако као ти њу. Ових неколико месеци након раскида моја прича тече у смеру да се забављам и искористим баш сваки моменат који ми се даје и да налазим људе који ми у потпуности одговарају, јер заиста немам снаге да више некога вучем са собом, да трошим снаге да некога мењам. Не можеш да дођеш са причом да и даље имаш и мислиш искључиво на ту неку бившу љубав. Предај ми се цео. Ја ћу се теби предати цела и биће нам лепо колико год то било могуће. Чак иако знам да ће се то нешто заврши, зашто да му се не препустим максимално и полетим што даље могу, јер љубав у било ком облику је лепа и може бити јако магична и чаробна. Однос двоје људи је савршен, ако обоје имају било какву емоцију. Имала сам тако нешто пре неколико недеља. Барем је са моје стране одмах дошло до јаке буре емоција и до неког покретачког вајба. Са његово нисам ни сигурна више, иако сам му у тим тренуцима веровала до максимума. Мислила сам да само јако, јако кликнули. Чак смо били превише ризични да урадимо и нешто погрешно и глупо, али колико нешто може бити глупо ако двоје људи жели исту ствар? Били смо ризични, или сам ја само била ризична и глупа и препустила се до сржи. Мислила сам да смо јако слични, а он је неколико дана након тога нашао неку нову малу којом је опчињен. Знала сам да се наш однос не може наставити до тога да будемо у вези и била сам свесна тога од првог момента, али не може особа којом си био очињен да се замени за три дана, па шта год она теби била, макар само страст. Али небитно. Свакако је суштина да желим рећи да се не живи у прошлости, јер садашњост уме да буде много лепша од тога што је већ прошло и не постоји више, а будућност уме позитивно да нас изненади. Пресрећна сам. Сада. У овом тренутку. Желим и свима вама, па и њему, да будете срећни. Бићете срећни кад пустите јебену прошлост и јебене прошле љубави. Нека иду. Ви идите даље. Ево он може код мене.

Јачина жене

Генерална — Аутор girly @ 16:46
У животу ми је највише жао што нисам упознала своју бабу по мајчиној страни. Невероватно је да је жена умрла док сам ја била у мамином стомаку. Знам да имам њене гене и да сам их преко мајке наследила и да су веома јаки, јер су жене срж јачине и преносник свих емоција. Моја баба је била по речима свих јака жена, а умрла је од одлива крви у мозак. Ту и јесте суштина због чега је била јака. Ћутала је. Није изговарала шта је мучи. Мислила је о томе сама и није преносила сав стрес напоље, већ се све то сакупљало у њеном организму и онда је све то једног дана решило да у виду крви струји у том смеру према центру нашег организма и да ту експлодира и направи општи колапс и смрт једног органа, а затим (пошто сам већ навела да је централни) покрене смрт целог тог организма и њеног бића. Зато... Немој да вас заварају да је жена јака ако ћути. То је застарео концепт који свака жена треба да заобиђе. Жена треба да прича подједнако као мушкарац. Како има вишак хормона чије дејство негде мора да буде испољено, жена је јака ако све што осећа пусти да слободно исплива на површину. Жена је јака ако је једнака и равноправна са мушкарцем. И нисам феминисткиња, само сам ово желела да напишем негде. Жене будите јаке, тако што се борите за своју самосталност, равноправност, а не надмоћност над мушкарцима. Једнаке смо! Упамтите то. И искористићу паролу Јане Оршолић: Само нежно према себи (иако се тражи јачина)!!!

"She wolf"

Генерална — Аутор girly @ 03:54
Ovih dana sam obavijena pesmom She Wolf. Ne znam da vam opišem koje prave osećaje ona u meni izaziva, ali pokušaću da objasnim zašto je tako posebna. Moja opčinjenost vukovima počela je trenutka kad sam saznala da je vučica jako verna životinja i da ona čak i pri smrti njenog partnera ne nalazi novog. Nikada. Apsolutno. Verna je jednom vuku celog svog života. Ta borbenost u vidu vernosti mi je jako bliska i pronalazim se kao jako borbena devojka za ljude koje volim, a posebno za sebe ukoliko neko ne razume moj put. Ja se ne borim za uspeh u nekom poslu, ne borim se za novac, ne borim se za stavove, principe. Borim se za emocije, za osobe, za ljubav, za divljinu, za valove u vidu energije koja struji u nama. Tražim kome da pripadam. Tražim da me neko poseduje, ali na način da mi daje sve emocije koje u meni naprave paru. Jer i vukovi su poput mene voda/led, životinje u snegu, životinje u kojima je krv hladna, ali čija krv može da se zagreva do tačke ključanja. Kada ključamo, ništa nam na put ne može stati. Nijedan lav neće povediti vuka. Jer lav gori. Može sagoreti. Nema emocije. Samo strasti. Vukovi imaju i strast i emociju. To je jako bitno saznanje. Sve je to pojačano kod vučice, jer je ona majka, jer je ona biće koja stvara novi život. Dodajte tome snagu vodu, temperaturu pare, strast i emociju i imate najjače biće u celom univerzumu. Vuka može pojesti neko, ali emociju koju nosi njegovo sivilo, jačinu koju šalje vučica u vidu vernosti tom istom vuku a koja se prenosi na njihove potomke, niko i nikada ne može uništiti. Ako pogledamo van materijalnog, mnogo toga je drugačije. Tako i kod nas ljudi koji smo opet u nekom redu životinja, ali smo ipak drugačiji. Sad nakon svih informacija koje sam nabrojala, probajte da zamislite neku drugu životinju ili samu ženu koja nemoćno kleči ispred nje. Zamislite žute oči vučice kako zure u nju. Zamislite njene očnjake spremne da osete krv. Spremne da odbrane, prisvoje, zadrže vuka. Možda je to nekad bio tuđi vuk, ali ona je uvek bila samo i isključivo njegova. Ništa tu vatru u žutim očima neće pobediti! Nijedna žena nije jača od žene vučice koja se bori za svog partnera. Eh sad. Ja imam žute oči. Rođena sam u horoskopskom znaku ribe i veoma sam bliska sa rođenjem u znaku vodolije. Voda je moj element. Ja sam dete snega. Ekstremista u emocijama. Kada dobijem emociju i strast, boriću se za to do smrti i do srži ću se ogoliti da to zadržim. I znate šta bih uradila ženi/devojci koja želi mog partnera? Rastrgla bih je. Ukoliko mene moj vuk voli, neću ga dati ni za šta na svetu. Ukoliko moj vuk mene poseduje, daću mu svaki atom sebe. Apsolutno...

Powered by blog.rs