Кругови љубави

Где?

Генерална — Аутор girly @ 18:17
И где ћу сада дете моје? Где да кренем, где да побегнем? Сунце провирује кроз моје ролетне. Соба је неред, превише леп неред. Вришти на зиму, а прошла је. Изађем напоље и урадим своју омиљену јогу, медитирам у границама колико то може уз једног слатког мајмуна који пита: А шта сад то радиш тето? Његове очи су мој најдивнији кристал из земље која је много и светлија од те боје. Ту ја налазим себе. Не у празном плаветнилу, као сви остали. Увек сам ишла супротним смером и то ме заиста одведе тамо где сам кренула. Али сам сад све смерове пробала и прошла. Где сад да идем? Који пут води ка хаосу и нереду? Упознала сам много својих сродних душа. Али сам ипак сама. Када они оду, када их ја отерам на начин да им не дам свој најневинији и најмрачнији део, ја остајем празна и сама. Треба много да се копа по мом месу и костима да би неко схватио, а нико не жели. И тако... У тој игри нехрабрости да одам свој круг око те две ствари, круг који има баш већи пречник, у тој игри скривања, ја сам заборавила себе и сакрила сам се од себе у најмањем зрну које може бити видљиво голим оком. А можда сам и невидљива... Танка је граница.И где сад ја да кренем child of mine? Да ли у оном једином смеру који сада видим. У смеру те душе коју сам недавно упознала. Али не знам је довољно. А знам... Ако кренем да копам по његовом месу и костима, ако допрем до најмрачнијег и најневинијег дела онога који је и сам најневиније и најмрачније биће, стићу ћу до себе. Јер смо исти Јер је он ја. Јер је мој близанац. Али шта ако грешимо и само смо умислили да смо једна душа. Где да почнем и да кренем тамо? Ако имам где да кренем. Ако је то тај смер. Ако је он заиста такав каквог сам замислила. Не желим да будем сама у заблуди. Ако сам сама... желим то да одлучим. А касно је... Немам много избора. Један једини смер. Последњи.

Powered by blog.rs