Кругови љубави

Слободна птица

Генерална — Аутор girly @ 20:35

Како настаде овај текст? Из досаде или из усхићења или тек онако, немам појма. Чекај... Па још није настао. 

 

Ево. Почињем да ти дајем наслов. Како да те назовем? Нека буде... „Слободна птица“. :) Зар слободна птица не би требало да буде плеоназам? Али није... :( Данас није могуће пронаћи баш све изворе онако изворно како и доликује. Штета... Има оних птица у кавезима, које негујемо и волимо више него друге људе, али нажалост, поред толико љубави, те птице су у кавезу. Тако и када волиш некога, не смеш да га вежеш, јер ће се и он осетити као та птица и увек ће сањати тај свет изван вашег односа, свет у коме га можда неће волети тај човечуљак са ланцима и кавезом, него неко ко ће умети да га остави за себе тако што ће му дати слободу, а из те слободе рађа се жеља да се тај неко враћа свом власнику. С тога ћу се увек сећати својих птица, орлова, које смо као мале задржали у свом кавезу, па пустили да слободно лете. Њима је та слобода значила превише, али се сећам и да су много пута надлетали нашу кућу. И ко зна, можда и дан данас баш они пролете изнад крова мог дома, а можда и само волим сама тако да размишљам, да птице имају душу и да су птице синоним слободе, а да је човек исто тако требао да буде синоним слободе и љубави. А шта је данас? Мајмун? Опет Дарвинов мајмун? Или мајмун без Дарвина и кога год другог са таквом теоријом... Све је некако изгубило своје првобитно обличје, свој првобитни циљ, свој извор... Напредујемо? Све је некако другачије од књига из којих сам учила о свету, од прича родитеља од којих сам примила први знак постојања, или од срца од кога сам чула први глас живота. Све је некако другачије. А јел неко плаче због тога? Земља или можда неки човек? Људи нису слободна бића. Бираш, а мораш да пазиш шта бираш. Једнаки смо, а мораш да пазиш шта говориш, коме. Мораш да пазиш коме се клањаш, кога молиш, а кога гледаш са висине. Мораш да пазиш да не повредиш ниједно биће на земљи, што би рекли ни мрава да згазиш, али поред свега тога мораш да имаш хиљаде тих истих повреда од других људи. Зашто је неко вреднији од другог и од кад слобода има цену? Можда је слобода страшна ствар. Можда никада човек ни не може, а ни не треба да буде потпуно слободан, јер и птицу нешто омета да слободно лети (а даније човек), али ја сада мислим на друге ствари. Можда човек не би био човек ако нема ниједног закона. Ја се плашим да човек буде глава света, јер ко од којих људи би то заслужио да буде? А да будемо сви главни? Седам милијарди различитих људи, слободних да раде шта пожеле? Хаос, јел да? Али зар није човек сада само мајмун, како већ наведох. И не сваки човек. Неки су посебни. Хахаха. Насмејаћу се и можда заплакати после тог смеха. Посебни? Принцезеи принчеви? Па зар стварно имате плаву крв? А ишто би било посебно имати плаву крв? Или се можда више данас цени да имате плави металик БМВ 93 и исто толико на скали интелигенције (без БМВ)... Не знам... Све ми је некако чудно. Нешто нигде не проналазим око себе књиге, музику и векове и векове историје, када су, кажу, постојали људи. Ја људе не познајем... Чак и да их у 7 милијарди има 6 милијарди, зар су то људи? Људи су сви који чине људски род, али са једном особином, да су заиста људи, а не само данашња илузија која је остала од човека. Ништа више није изворно. Извор оде у два путића, а наша музика (нажалост)... Опс, грешка. Наш укус у музици исто тако у неке две... Нећу да наставим где. У ствари отишло је све у те две и то још и лепе. Све. А почелоје можда од... Не знам од чега. Живим сад, у две лепе, нисам живела у време људи који би то можда знали. А и да су знали, опетби било исто, јер су знали. Знали су да ће сваки напредак бити заправо корак напред. Мука ми је... Јер ништа не разумем. Јел сам паласа крушке или сањам? Не знам. Идем да сањам. Боље је.

На крају констатујемо да је текст ипак написан из чисте досаде. Ко ме схвати, свака му част. А о индикацијама, мерама опреза и нежељеним реакцијама на лек, посаветујте се са психолог.
J Нисам крива. Телевизија ме учи погрешним стварима. Заиста. Телевизија нас учи погрешним стварима. Ни ту нема слободе, а птица није више синоним за слободу, а човек више није синоним за човека... Јебига. Негде је све почело да се креће, а земља да се ипак окреће. Мсм... Хајде. Хајде да севртимо са земљом и падамо са гравитацијом. О томе учим ових дана, а и наредних година. Физико... Волим те. Али буди нежна. Моја глава није на земљи... Дај ми закон коме ћеш је привући доле. Гравитацијо проради. Ех... Да ми је неко причао да ће бити овако,не бих му веровала. Не морате да читате... Аох, већ сте тисли до краја. Жао ми је. L Извините. 


Powered by blog.rs