Кругови љубави

Друга година- он- орион- оне

Генерална — Аутор girly @ 21:59
Ево мени још једне годишњице откад одлучих да вам пишем о себи, тј. више за себе. Снег, сијалице, и орион који се јасно види високо на небу. Стрелац је узлетео. Искрено, до мало пре сам била мало узрујана, са неким осећајем у стомаку, који није био потпуно леп. Откако видех своје сазвежђе да је опет ту и да док је оно ту, ту сам (негде) и ја. Срећа је садржана у тој сличици од звезда. И поред много светлости која се простире и наизменично смењује боје свуда око мене, радост ми приређују звездице. Чаробно је. Али не зато што је 31. децембар, којима је он посебан (а због чега, има у мојим претходним годишњицама), већ зато што... Ето. Тако је. Такав је сваки дан. Зашто немамо сијалице на прозорима сваки дан?! Не желим никоме ништа да кварим. Лепо се проведите вечерас, а сутра се видимо у најновијем, опет посебном дану, а вама тако непосебном и обичном. Мени ће сутра бити дивније него данас, јер ћу сутра прошетати са једном посебном особом. Увреде, ожиљци,нестанак тиркиз зелене, свађе, сузе, загрљаји, пољупци, крв, страст, љубав, нежност, погледи, шетње, причања, спавање... Све у једном. Све са мном. Све у њој. Диван је дан, ординари обичан. Хоп у једном, хоп у другом броју, хоп, хоп... И песме, песме, музикааа... Као да свега има само данас, само вечерас и само сутра до у неки час. Хајде да убијемо ово. Хајде да нам бели круг заблиста 3. априла, 21. маја, 23. фебруара, 10. новембра... Хајде да славимо све Н.Г. које постоје. Хајде све празнике и све културе да испоштујемо. Хајде да попијемо. Хајде сад, хајде сутра, хајде за 85 дана. Не знам. Срећно вама било вече и смрзавање. Ретроспективу радимо за мој рођендан. Зашто не данас? Из ината. Шта се са мном дешава? Зар ја нећу пољубц у поноћ? Зар нећу да пуштам ватромет, зар нећу да добијем поклон (који сам већ добила :), зар нећу да се само обично радујем као сви, да уживам да китим јелку, да уживам док певам и играм, зар нећу да ме он воли због тога? Па хоћу. Па ја то све имам. Само... Не волим нову Нову годину, а зашто? Зато што је сви воле. Више волим неку другу, само моју. Неку коју ће неко да цени. Ко сам ја? Зашто сам ја? И шта лупам глупости. Волим тако. Или па морам тако. :/ Не знам. Лепо је. Орион. А шта ја имам? Све и само орион тренутно. У себи стрелца. Око мене породицу и њега. Комплекси. Грехови. Страхови. Много страхова. Фрустрације. Прошлости. Среће. Руке за загрљаје. Волим понекад да загрлим цео свет. Ево... Грлим га. И вас у Африци. И вас на КосМету. И вас у Ираку. И вас свуда на свету. И вас у виртуелном свету. И вас који плачете и вас који се смејете. И вас који спавате. И вас који певате. И вас који жалите. И њих и тебе... А највише грлим оне сличне мени. Оне који деле исто срање са мном. Оне који су овакви, уврнути, а тако једнставни, само не умеју да кажу. Оне који пате и који имају прошлост. Свакако, то су сви људи на свету. Али највише, оне сличне мени. Јер су моји. Желим вам свима све најлепше. И желим све вас помало у мени. Много пута то покушавам. Зато сам хаотично распоређена. Хвала што сви ви постојите. Дајте ми снаге да све до Божића прође како треба, а после тога. Моћи ћу сама. Поздрав! Одох на спавање, па да одгледам ватромет. :) Лепо вам је то што славите. Ја не умем. Ја ово не славим. А и шта славим не умем. Ја... :) И орион. И моји родитељи. Без њега. Без њих. Причаћу вам... О свему. Да не кварим идилу. "Еуфорију". :* Шта ли написах? :)


Powered by blog.rs