Кругови љубави

Tvoja...!

Генерална — Аутор girly @ 23:54
Na kraju nije ni bitno da li znam koji je glavni grad Svedske, ni to kako nastaju soli, ni to sta je pisac hteo da kaze, ni to da skuvam jaje, ni to da se predam... Nije bitno sta se desilo. Bitno je samo koliko sam spremna ljubavi da dam i koliko sve radim iz ljubavi. Nista nije greh ako je uradjeno iz ljubavi. Nista nije bitno sad. Samo ovo. Ovaj trenutak. Suze speru svaku gresku. I kad bi utrobu iscupali, nije to bitno. Ne vredis koliko jezika znas i koliko znanje imas. Vredis onoliko koliko su ti sake otvoreno da primas i dajes. Vredis koliko umes da budes svoj, da hodas pravo i da volis podjednako, kako mamu i tatu, tako i sve ljude. Tek kad odu shvatimo da su bili deo naseg zivota, svi ti ljudi, iako ih mozda neke nismo nikada upoznali. Ziveli su u nasem vremenu, ili mi u njihovom. Osecaj ih. Voli ih, sve. Zagrli one koje imas. Zagrli sebe. I zivni, i zivi. Vredimo onoliko koliko umemo da savladamo sebe. Ja nisam umela. Ja znam da nisam vredna, ali devojko, trgni se. Ti si savrsena, na nacin koliko mozes, a nesavrsena si u pogledu na savrsenstvo koje jedino postoji. Sebi si vrh. Njemu takodje. Pustila si ga. Vratice se. Budi mirna dusa. On ce cuti njen krik. Volece te. Do kraja zivota, ako ne bude bilo plavuse. Ako ti sama, u sebi, pobedis sve plavuse. Volece te, mozda kao prosli, mozda kako niko nikada nije. Nemoj da se bojis. Pustas ga, ali veruj. Sve je lepo. Sve se vrati. Nije bitna nijedna materijalna stvar, koliko je bitno da znas sebe, da znas delic sebe. Bitno je da imas sebe i da ne menjaju svi to sebe. Bitno je da ti budes ti, da das sve od sebe da zasluzis sebe i sebe u zviotu posle sa krilima. Andjeli imaju krila. Ljudi imaju krila, ali ne znaju da lete. Nauce, ako se ne plase. Nisi ti drugacija, ima vas jos dosta takvih, samo si teska osoba, tragikomicna i neko ko puno misli i puno zeli i koga sve zanima i koga sve poremeti. Ti! Teska i komplikovana, tako divna osoba. Svoja! Budi to... Ja te volim.
Tvoja...!

Чардак ни на небу, ни на земљи...

Генерална — Аутор girly @ 16:49

Некада на дну, некада у висинама, увек између. Увек на концу између прва два. Добра, али изгубљена душа. Плашим се пада, а може лако да се деси. Грешила сам, јесам, али себи на штету. Одлазила сам, себи на штету. Инатила се, себи на штету. И још ћу и не дам никоме своју прошлост, моја је, каква год да је. Врх, дно, пад, бол. Дно, врх, лет, смех. Ја, па ја. Чардак, негде између. Никада нормалан. О мој Боже. Помози ми, други нико не може. Дај ми снаге да то сама учиним. Једино ја то могу. Врати ме на прави пут. Тежак је овај. Могу ли издржати?

Не мењам се, себи на штету. Мислим, себи на штету. Плачем, јер ми је тако лакше. Или сам превише срећна, или ме људи морају скупљати са пода. И нема разлога ни једном, ни другом. Само сам никаква или супер. Само сам ненормално луда или нормално болесна. Умишљам, чујем, халуцинирам, мислим, боли, повређујем, повређује, смејем се... Не перем косу већ четири дана, не радим ништа већ два дана, пребацујем, лудим, идем, причам, ћутим. Жуто, зелено, црвено, кафено... Моје боје. Сада су око мене. Моја коса, моја ешарпа, моје чизме, које немам, а желим да купим. Мој Бекет, моје дрво. Шта је дрво? Врба, тужна, олистала. Јесен, несећање... Илузије, снови, срећа. Можеш ли ме поднети? Ток мисли, причање, апсурд... Загрљај... Нема га. Ох, како ми је потребан. Не плачем, немам кад. Не читам, немам кад. Пишем, увек имам кад. Прсти, чекиње, срце, грч... Мозак, усне, говор, глас... Шта, шта, шта? Где, где, где? Ако, ако ако буде било ичега. Ко? Ја. 
Себична сам. Зато сам и између. Да ли је то лоше? Да само твоји проблеми буду битни? Лоше је. Повређује добре људе око тебе. Кафена, са зрнцима још кафеније. Црна. Његове очи. Плава- њене очи. Умишљање. Зелена- најлепше очи, чије очи? Умишљам. Тешко ми је. Свака је плава, свака је нежна, свака је згодна... Зар је тело битно? Постало је. Ох, осећам се тако дебело. Ох, говорећи то, осећам се тако типично глупо женски. Не желим да сам типична. Зар неко то не види? Ма ходај право, глупачо. Живи по туђим правилима. Само ходај. Умрећеш на крају. Имај мир у души, воли, уживај, буди срећна. То на крају вреди, не боје које носиш, већ мир који поседујеш. Немој да се трудиш да будеш нетипична, труди се да будеш мирна, макар сви то били. Девојко... Лепотице. Умири се. Сад не можеш? Океј. Немој да переш косу, отиђи са тачкама... Где? У место пуно људи. Немој да причаш много, смеј се много и гледај много. Испијај кафу, једи слаткише, угоји се. Па шта? НЕмој да га кривиш. Немој да га повредиш. Тако је малени, тако је твој. Немој ни себе да повредиш. Победи све девојке. Победи плавушу. Победи све на свету. Немој да те боли. Немој да умишљаш. Отиђи психологу, ма шта ће ти?! Реши се сама. Јована, Дамјана, Марија, Тијана, Зорица, Александра, Милица, Кристина, Теодора... То ниси ти. То су оне. Ово си ти, иста као све, различита као све. Не упоређуј се. Нису оне његове. Ниси ти ничија. Имаш дечка, па шта? Није крај света. Израз љубоморе. Буди иста као све. Али треба ти мало другачија веза, платонска, тако љубавна, без тако другога. Воли и немој да се бојиш. Ја сам ту. 


Тишина(драма)

Генерална — Аутор girly @ 03:08

Јуче:

...
-Ја нисам особа за тебе. Ја сам себична, тврдоглава, мислим да сам центар света, кварим све, драма... Зашто не одеш од мене?! Можеш да нађеш бољу. 

-Иди ти од мене, ако мислиш да је тако и ако ми желиш само добро.  

...

*** (нешто касније)

-Покушаћу ја овако, па ћу после да одем. Знам да ћу да одем.  

-Не пуштам ја тебе, никад. Кад ме будеш погледала у очи и рекла да ме не волиш, тада можеш да одеш. 

-Видећемо!

-Видећемо!

(сузе, сузе, пољупци, дисање, спавање, дражење, пољупци, дисање, љубав..)

 

Данас:
-Нађи другу, кад већ можеш да гледаш друге. Биће ти боље. Нађи друге.

-ОК. Рекох већ, ако желиш то, раскини.

-ОК. Хоћу то. Идемо.
***

-Ти си само то чекао.

(тишинаа)

-Ћао

(без њеног одговора, затворена врата, ходање, тишина, сузе, тишина, емпатија, љубав).

 (крај???) 

 

Сутра: 

(??????)  

 


Powered by blog.rs