Кругови љубави

Феникс^_^

Генерална — Аутор girly @ 11:15

 Људи се радујуу без обзира на туђу несрећу, јер нико ни не може да мисли и болује од туге света. Људи болују тек кад их стигне сопствена туга. А туга није само осећање, то је једно стање душе, један начин, један стих. 
Моје туге мене погоде као метеори, али се ја као феникс уздижем сваки пут, пируетом балерине, са увек уплетеним трепавицама. Али је за уздизање ипак потребан пепео, а пепео настаје из ватре. Мени је потребна та искра да покрене мој пад, па уздизање. Желим да се нешто дешава, било шта. 
Срећна сам. А опет поново тако збуњена. Заљубљена сам. А опет тако детињаста. Задовољна сам. А опет бринем и трпим будалаштине своје главе. Хаос. Хехе, сада малоо и позитиван. 
Међутим, опет осећам неки притисак. Рушење принципа. Рушење себе. Пожелим, па укинем жељу, па имам, па немам... И све тако редом. Куда све ово води? Шта је ово? 
Живот... Ето, то је. Уживам, чак и када боли и када је пепео испод мене и када сам ја пепео. Уживам и живим, некад како морам, некад како умем, некад грешим. Али живим. Ево, дишем дубоко. То сам ја. То је моје. Чаролија. Живот. Какав-такав. Мој... 




Powered by blog.rs