Кругови љубави

Он је тужан

Генерална — Аутор girly @ 23:05
А била сам срећна... И сад сам, на неки начин. Не бих желела ништа да мењам, сем део свог мозга. НЕ бих желела да мењам људе око себе, а ни њега. Удишем пролеће и дивно је... Мало ми смета сунца, али... 
Он поново скрива оно што осећа. Он је поново кретен, кретен који ми значи. Најгора је ова кнедла у грлу коју не могу ни да прогутам ни да избацим напоље. Као будала чекам сваког тренутка да ми он напише поруку и да каже да је добро, боље или није. Не... Нити жели да напише шта му је, нити жели да се љути (Он не уме да се љути!), нити жели да пише, нити ја могу да му помогнем. Цело ми се тело тресе од узбуђења и тако желим да допрем до њега. Не могу. Он не жели ништа да ми каже. Ја сам њему рекла своју најдубљу тајну. Можда сам и ја себична, јесам крива делом, али да ли некоме треба да се правдам и да ли некоме треба да будем другачија од себе саме само да би њему било добро. Не, хвала. Себична сам! Таква сам, каква сам. Можда би мало могла да се променим, смирим, стабилизујем, да се смирим и ухватим део себе, али... То сам што сам. Не прихватам промене и зар он не може да схвати да сам ја некад чудовиште. Добро. Стално сам чудовиште. Ја са собом могу да живим и супер нам је, али зашто други желе да живе са мном?! Не морају. Мени је то је што је, други не морају ништа са мном.
Да ли је он заљубљен у мене? Да ли му значим као он мени, мање или много више? Много питања ме сад разара. Јуче смо били срећни, колико је то могуће за људе који се расправљају стално. Ја то волим. Зар није потребно бар мало неизвесности и зар није у људској свести угравирано то да се доказују, да се расправљају и да стварај своје теорије, које ће, наравно, бити супротне са нечијим. Ја се можда и плашим да све буде у реду. Бураа... Где сте буре да пореметите мој мир? Нисам мирна... :) 
Желим да му помогнем. Веза је састављена од двоје људи, зашто он не жели да ми каже, да се наљути, да ми покаже, да покушам да му помогнем, зашто не дозволи...? Не знам... Нећу да терам људе на нешто што не желе. Како жели. Али.. Не могу ни ја да будем будала. Знам и да сам крива, делом, већим делом, али знам и да прошло не могу да исправим. Могу једино да исправим и помогнем сада и да живим и мењам се у будућности. ЈА сам таква каква сам, као и он иначе. Мислим да желим са њим да будем дуго, дуго... Можда и з... Не знам... Желим а будем са њим. Понекад нам веза личи на физичку и заиста мислим да нам је све само физички, али ме мали и предивни тренуци подсете да он постоји, да је он личност, мој зека, да можемо да успемо. Али, да ли је некад довољна заљубљеност? Можда смо ми слични карактери, а чини ми се да такви не успевају. Можда смо далеко, па лудимо и шизимо од досаде и чекања.Можда ја нисам заљубљена, можда он није заљубљен, ако ћемо тако, можда он не постоји, можда ништа не постоји... :) 
МА сигурна сам да ми значи, али да ли због сањане бућности, због тајне, због чекања, због заљубљености, због хира, да ли због клина, да ли због рингишпила, да ли због чекања, да и због снова, да ли због тога јер је он тај, да ли због тога јер ја тако мислим, можда због тога јер сам млада, можда јер је упоран, можда јер тамо постоји и неки други, можда... Можда може све, али ја сам лудааа и не знам где сам од лепоте и од патње. Не желим да размишљам шта може бити, шта је могло, али желим једино да знам да ли је ово истина. ЖЕлим само да уживам и желим да живим. Надам се да последица неће бити. Донео је он мени много тога лошег, али је донео и лепоту. Дивно је, али за тренутке орам у реалност. Није принц. Није принц моје бајке, сањане одавно. Такви не постоје, мада ко зна, можда се некад појави, можда се некад промени. Верујем у бајке. Верујем у принца. Верујем у њега. Само нека буде боље. Ја сам лоше, али знам да ће све бити боље у року од 15 минута. Писала сам, то ми је помогло. А срећа...? Она чучи у мени и само чека да се испољи. Хајде срећо!!!

Powered by blog.rs