Кругови љубави

Ја то могу!

Генерална — Аутор girly @ 22:44
Само је лагано склопила очи. У души једна реч, једна једина. Једна реченица, упитна: "Зар?"...
И хиљаду пута прелиставане траке из филма Живот, и хиљаду пута сузе због незнања разлога и хиљаду пута- грешка, хиљаду пута неуспех. Хиљаду и први пут, прва суза и нађено је "благо" из ризнице прошлости. Толико пута прескочен део, толико пута осећање мржње према себи, толико пута- грешка. Све је било пред очима. Најчешће се потрага завршава на почетку. Све је круг. Све се врти, тече, и све се враћа на почетак, ту, где проблем и настаје. 
Ушла је у срж проблема. Од детињства, глава јој је бомбардована нечим. То је одувек био проблем. То је одувек био разлог њене, понекад, грешне мисли, њене грешне жеље и њене боли. Тражила је, копала и пронашла. Ја сам то пронашла. 
И колико год мушкарци покушавали да говоре да су јачи пол, да су битнији и доминантнији у полној борби, али са сигурношћу могу да кажем, да је на крају, најтеже бити жена. Могу им признати да су можда физички јачи, могу и навести да нам није требало да се петљамо у физички рад, јер нам је довољно то- да смо жена, али не. Ми смо хтеле равноправност, ње има, а жена је услед тога, порушила Божју "клетву" за првородни грех. Жена носи обе те тежине. Жена је глупа. Колико год то оне тврдиле, жена је глупа, или да употребим мало другачији термин- жена је ту да трпи. Можда је тако потребно, али не... Жена успе и са тим да се избори, а знате ли зашто? Не, не зато јер је паметна, него јер је јака, јача од мушкарца. 
И то како сам победила и на дужи период заборавила тај период детињства, тако ћу успети и да решим сваки проблем који је последица тог периода. Да! Успећу. Прво, јер то желим. Друго, јер ми је потребно. Треће- јер сам одлучила. Четврто- јер сам нашла решење. Пето- жена сам. Шесто- ја то могу и ја сам јака. Понављаћу то себи, све док не постанем још јача. Победићу страх, победићу трауму. 
Кочница је пронађена, гас ће је уништити и неће више бити кочења. Мој свет, реалан свет, породица, пријатељи, љубав и ја. Живот... Живот ће почети да тече нормалним током. Непланирано, круг ће наставити да се врти. Ја... Успећу! Можда сам већ успела. Научила сам. Открила. Само још да утврдим. Само још да мој став надјача друштвена очекивања. Хоће. Једна ме је професорка данас научила да увек требам да кажем да могу и да увек видим циљ. Наравно, овде остаје и мој став да један циљ и давање нас целих за остварење истог, није прихватљиво и да је пут ка циљу бољи од циља, али сада сам прихватила и реч "Да" као једину реч која покреће. У многим ситуацијама сам то говорила и кад год се радило о брзој акцији, ја сам ту и увек ћу бити. Било ми је само потребно да утврдим да то требам рећи за све што ми срце нуди. 

Ја то могу! Ја имам себе! Ја имам власт! Ја могу! Ја сам победник! Ја не очекујем, ја верујем! Уз Божју помоћ, сваки пут ће бити исцртан. Није погрешно залутати. Пут ће се сам зацртати. Из хиљаду и првог покушаја сам успела. Никад није касно! Борба за миран живот. Борба за власт на животом. 
Потребно ми је уз ово само да и други људи верују у себе, верују у Бога и да верују у боље сутра, ма боље данас. Потребно ми је и да сви људи буду здрави и срећни, са миром, вером и надом, са вољом и добротом. То је савршен свет. Неостварљив. Али је то свет којем се тежи. То је Рај. То се потиже, на крају. 

Ја то могу!

Powered by blog.rs