Кругови љубави

Огледало

Генерална — Аутор girly @ 22:31
Шта видите када погледате свој одраз у огледалу? Да ли сте задовољни? Да ли је тај лик тамо одраз ваше личности, вашег лика, или неко сасвим други? 
Често волим да сумирам све тако што гледам свој лик у огледалу доста дуго, али верујте, понекад не могу ни минут да се огледам. Волим да посматрам свој бледи тен, волим да посматрам своје тиркизне крајеве у коси, волим да гледам своје лепе обрве, велике, увијене трепавице, очи, које ми мењају боју, као и свој неправилан нос, своју рупицу и бради, своја рамена, а онда исправљам кичму и заузимам став балерине, волим да гледам своја леђа у пределу пршљенова, свој нераван стомак, своје велике бутине и врло развијене ноге (фудбалерске)... Волим тако да посматрам све своје неправилности и правилности на телу. Волим да посматрам себе. А онда, загледам тако у своје очи... Зенице се црне, а очи показују увек различиту слику. Тада не смем да лажем. Тада ми очи говоре тихо све тајне, све моје мисли и сакривене жеље, све емоције и све моје. Ту, у мојим очима, садржан је цео мој живот. Понешто се, ето, и изгуби, али као да је све ту. Флешбек успомена и ето нас... 
Завирујем у машту и поново је све супер. Али у огледалу, машта не постоји. Зато, тај тренутак маштања јако је кратак, па га реалност сруши и, ето нас поново. Моје тело, моја личност и ја, заједно у огледалу. Све је ту, само нема мисли. Тада не размишљам пуно... Само се слике саме вежу и странице албума Живот преврћу се саме. Каткад и заплачем, јер нисам свесна тог лика тамо. Нисам сигурна да ли сам то ја. Нисам сигурна чији живот живим, али углавном сам задовољна оним што видим. Не могу ни бити потпуно своја. И то је, такође, грешка. Ако живимо у убеђењу да смо само ми у праву и да је оно наше унутрашње ја, једино на свету, варамо се. Постоје други људи. Постоје различити ставови и постоје различите унутрашњости сваког човека. Не можемо ни да пркосимо свим законима. Постоје они природни и религиозни који се поштују, тек онако, јер тако треба, јер тако "ваља" или јер је то тако. Постоје и многи други, али не морају се сви поштовати. Ипак, не могу се сви ни кршити. Због тога, сматрам да човек не треба ни да буде сав свој. Свакако, ни да он то не примети, постоје неки закони који нису његови, самим тим, ни он није сав свој.
Како год, задовољна сам често оним ликом у огледалу. Већ сам рекла да некад не могу да се огледам ни минут, два... Е тада нисам задовољна. Тада, тај поглед од тамо, боли и пржи моју већ напоменуту, белу кожу. Тада се склоним и решавам своје ја са својим ја. Леп сукоб иначе... Јако занимљив. Када будем задовољна, поново се погледам. Моје тело је исто, са понеком, небитном променом. Мој поглед је увек другачији. Увек садржи различите звезде и увек садржи различите жеље и различите боје. То испуњава и чини мој живот. То чини круг којим корачам. И да, тај лик тамо сам ја. Заиста ја. Непотпуна ја. 

Powered by blog.rs