Кругови љубави

Сузе оловне принцезе

Генерална — Аутор girly @ 23:32

Оловна принцеза је ноћас по први пут заплакала? Шта мислите шта може бити разлог једне јаке девојке, принцезе која је од малена била сама, која је била принцеза у хладноћи, која је имала хладно срце и која никоме није дозвољавала да јој приђе на ближе од једног метра, а да притом тај неко јој не помаже у пробању ципела или њеном облачењу, да заплаче? Па шта мислите, шта је разлог туге такве девојке? Да, да, љубав...
И како год да окренемо љубав је опет ту. Небитно о каквој врсти љубави причамо, све се опет око ње обрће. Ето, то је онај Бог љубави о којем православна вера прича. Та љубав је наше најјаче оружје, наша најлепша страна али и наша највећа бол и наша најслабија карика. Како год окренеш, све је љубав. Како год да окренеш, она је разлог срећи, али је она и разлог туге, баш као и разлог зашто и оловне принцезе плачу.
Ова оловна принцеза, заплакала је над својом првом љубављу, првом љубављу према супротном полу, мада више не знам ни како правилно назвати ту љубав. Назив романтична јој не одговара, јер је романтика одавно умрла, заједно са песмама и заједно са моралом. Назив „љубав према супротном полу“ више није модеран. Сада се воли исти пол. Назив „љубав“ данас изгледа највише одговара, јер људи реч љубав, која обухвата све, своде на само ту једну љубав према једној особи. Ето, тако се може назвати- љубав према једној особи. Ех, та љубав.
 Принцеза  је  мислила да је њоме све прокоцкала, да је коцка била бачена и да се из те љубави никад неће извући и да ће из те своје прве љубави затворити очи на све остале, остајући повређена и сама. Ако те прва љубав заболи превише, следеће ће или тебе болети више или ћеш ти њих болети. Ову принцезу је сваки пут болело све више. Она је и даље тражила свог принца, а када би тај неки принц такође пронашао њу, одмахивала је главом и говорила да не жели љубав. Ах, највећа лаж. Човек не може без љубави, такође, то ни не жели. Ако би оловна принцеза и покушала да заволи новог принца или, свеједно, обичног грађанина, све би то пропало, а она би патила још више. Зато је оловна принцеза вечерас по први пут заплакала. Она није имала љубав своје породице, јер ју је она напустила још као малену девојчицу, није имала ни љубав својих поданика, јер су дуги управљали њеним краљевством сурово, јер је она била млада, а опет су сви кривили њу. Она није имала љубав никога, јер је била оловна и хладна. Она на крају није имала ни његову љубав. Када се понадала да ће се лед око њеног срца и у њему отопити, срце се сломило, јер је ледено срце најломљивије, а она је остала још гора него пре. Сада више није била хладна, сада је била сломљена. Вечерас је због тога први пут заплакала. Сузе нису биле ледене, биле су претопле, а болело су јако и њено срце и њену главу и њено лице, а понајвише, њену лепоту, јер, шта ће вам лепота кад вам је срце болесно и хладно и шта ће вам лепота, кад немате ништа друго чиме бисте нахранили душу.
Оловне принцезе боле и воле. Оне су јаке, али у суштини и најслабије. Све што оне имају јесте лепота. Ова оловна принцеза, отопила је сво олово које је имала. Вечерас је она заплакала. Жао ми је. Али, љубав ће опет променити и ту расплакану оловну принцезу леденог срца. Љубав може све, али само ако верујемо у њу и само ако је љубав, љубав, а не само та савремена реч за различите појаве. Љубав је свемогућа једино ако је права, па ако ваша љубав није најлепша, најдивнија, непобедива, онда није права. Погледајте очи своје мајке, ако имате ту привилегију, и видећете шта је љубав. Погледајте очи било кога из ваше породице, ако је то могуће, и видећете љубав. На крају, погледајте очи недужног детета (ако постоје данас) и видећете шта је љубав. А након тога погледајте очи особе са којом мислите да не можете без ње и онда ћете знати да ли је то истина. Онда ћете знати да ли је то она особа која може натерати оловној принцези у вама да заплаче. Тада ћете знати да ли је то љубав. Ако није, наставите потрагу. Кад изгубите веру, поновите поступак гледања у очи, јер љубав, љубав је свуда. Она је нешто посебно, али само ако се осећа. Хм... 


Август

Генерална — Аутор girly @ 16:21
Добродошао!
Знам да ниси један од мојих омиљених месеци, али молим те да будеш добар Августе. Досадиле ми је једноличност. Молим те, унеси мало различитости у мој живот наредног месеца. Знам и да све ово морам сама да зарадим и урадим, али свакако, желим да будеш леп. Желим да мени буде лепо док трајеш, желим да мењам неке ствари и желим да будем срећна. Ето, то су моје жеље. И не плашим се да их искажем. И једно знам сигурно... Оствариће се. А знаш ли зашто? Баш зато јер сам ја тако одлучила. Баш зато јер сам синоћ опет преиспитивала да ли судбина постоји. Не постоји, јер увек постоје два одабира... Увек... Један који нам шапуће онај из дубине душе, из срца, онај прави... И други који нам шапуће онај који жели да будемо као и он... Зли... 
Па, кад неко помисли да има само један пут, да тако "мора" нека погледа око себе, у себи... Наћиће још једну алтернативу за све, јер заиста, судбина не постоји. Постоји само дан када се родимо, дан када умремо. Све између бирамо сами. Све између је продукт наших мисли, одлука, али и наших грешака. :)
Зато, одлучила сам да ми месец август буде леп. И биће. Променила сам погледе, али је мој поглед и даље исти. И даље сам ја једна и једина. Једна од милијарде других људи на свету. Иста као и сви, посебна себи, вољена, лепа и паметна. Па чак и да нисам, себе сматрам најбољом. Хвала једној тети са овог сајта на савету. Заиста вреди. 
И још једном... Добродошао Августе! Буди леп. Пун сјаја за мене, али и за друге људе. За све људе, за цео свет. :) 

Powered by blog.rs