Кругови љубави

Putokaz

Генерална — Аутор girly @ 02:00
"Znam da negde daleko od mene postojiš, da ispod istog neba dišemo iako tvoje stope, po nekim drugim ulicama ostavljaju svoje tragove.
Oboje iz sujeverja i dalje hodamo levom stranom jer tamo naša srca ostavljaju putokaze ka onom našem snu koji se sanja u duetu jer tako se lakše ostvaruje i znam da ce te putokaz od moje cežnje nastao, meni dovesti.
Onda cu dane brojati lepotom tvog osmeha onda cu slušati balade tvojim glasom otpevane i šcucuriti se kao ptica u udubljenju tvog ramena,....i zato se nemoj smejati ako slučajno naslutiš da jedina si molitva koju noćima put zvezda šaljem šašavo verujući da možda se koja zvezdica saplete i padne mi na dlan i onako slucčajno pročita ono ime na liniji dlana zauvek urezano!!!"

Срећа и туга...

Генерална — Аутор girly @ 22:09
Многи људи би желела да сачувају сваку успомену, да упамте сваки тренутак, баш сваки тренутак, у свом животу. Када би то било могуће, питам се, да ли би се осећали срећно, због прелепих успомена на љубав и добре људе, добре поступке и лепе догађаје, или би се осећали тужно, јер је превише ствари које би у ствари радо заборавили? Мислим да када би икако било могуће запамтити сваки удисај, сваки трептај и сваки тренутак живота, углавном би упамтили много више лепих доживљаја. Мислим да се људски живот више састоји од среће, али да човек често упамти само лоше ствари. На лепе ствари се човек навикне, а срећа се осећа и сасвим малим интензитетом, па се и не примећује. Људи ће се увек жалити само на оне несрећне тренутке и питати се зашто се то баш њима дешава, да ли су заслужили...Ретко се сећамо среће, а то је баш зат јер је срећа у малим стварима. С било које стране гледано, живот је то што јесте. Састављен је и од белих и црних тренутака, али сви они заједно дају средину, јер средина је створена за људе. Негде између јаве и сна, негде између неба и земље... Често заборављамо да је небо за Бога, не за људе. Да је небо за душе, не за тела, али често и заборављамо да свако заслужује своје небо, баш ту, негде између среће и туге. Ипак, мислим да је срећа у животу већа, али ретко ко и ретко кад то примећујемо. Како сви, тако и ја. :)

Дама

Генерална — Аутор girly @ 23:27
"Дама хладног погледа
је попут сатена,
мириса кашмира.
Божанство дивљег камена,
покрета несвакидашњих валцера.
НЕобичан спој узбурканих валова,
осећа се попут средњовековног замка...
Неосвојива...
Незадржива...
Нема ланаца да стежу њен немирни дух.
Она је постојана попут воде
која не престаје да тече-
У њеним венама остаје заробљена љубав,
у њеним очима се осећа презир према једноставном.
Она је чуло откровења,
на крову нечије страсти.
У њеним прстима се види цео свет. "


Дневник једног пјесника (фејсбук страница)

Powered by blog.rs