Кругови љубави

Без тајни

Генерална — Аутор girly @ 15:51
Некада сам завидела људима са психичким поремећајима. Мислила сам да је њихов живот леп, да су они срећни. Мислила сам да су то људи који се не плаше да буду оно што јесу заиста. Они су људи који не оставарују свој супер его, али они, чини ми се, живе свој ИД. Понешто сам научила из психологије у школи и надам се да то и разумем. Када сам на часовима слушала о тим људима, говорила бих: "Благо њима". Нисам разумела да су њима њихови животи заправо највећи проблем. Завидела сма им и мислила да су срећни док ја нисам почела да доживљавам многе стресове и у психологији зване неурозе. Почела сам да губим себе. Почела сам и ја да будем "срећна". Сада када се осећам другачије и мислим да нисам ментално чиста, схватам да то није срећа. Схватам да ту "срећу" заправо доносе проблеми које не умемо да решимо. Некад сам била јака, ево, данас сам слаба и не умем да сложим ниједну коцкицу. Нешто се у мени променило из јачине у највећу слабост. Не умем да се носим ни са чим. Не знам шта се дешава. Плакала сам, а сада сам безвољна. Немам снаге и једва и пишем, али пишем. То је једино што ми је остало од мог мозга, коморица која уме да пише. Ништа друго не умем. 


Некада сам завидела уметницима, мислећи да су они одабрали другачије животе, јер се не боје. Сада када сам постала један од њих, схватам зашто се постаје уметник. Надам се да имам права да себе зовем тако. Уметник се не постаје јер то желиш, у већини случајева, уметник се постаје јер те живот на то натера. Људи нас гледају, смеју нам се и мисле да смо поремећени. И јесмо, али заборављају оно што је једном рекоа Душко Радовић а то је: "Здрави су само они који не знају да су болесни." И заиста не знам да ли сам у праву или не. Знам само да другачије не умем. Упропастила сам или сам улепшала свој живот. Настављам да живим у свом хаосу, ма колико не умела. Ја сам неко ко не уме да се мења. Постала сам оваква и не умем другачије. И да је катастрофа, пре ћу се навићи да живим са њом, него да је поправљам. Не могу даље. Нешто ме гуши и плашим се да сам болесна. Не знам зашто али осећам болове и не знам шта ми је. Не желим ни да знам. Имам једну другу болест. Не уклапање у друштво и породицу. Ја сам особа која је посебан случај. Гледам друге, сви су исти. Ја сам само другачија, па макар и болесно другачија. Боли ме брига. Постала сам онакав човек каквима сам завидела. Не знам да ли сам у праву. Не желим ни да знам. 

Powered by blog.rs